.....nastavak 4.........
Herbologija
Herbologija mi nikada nije bila voljeni predmet. Iako sam je voleo vise od napitaka ili astrologije smatrao sam je nepotrebnom i dosadnom. Jednom smo ucili o mandagorama. Veoma opasnim i ruznim biljkama. Kako je mandagora bila biljka koja svojoj dreom moze da onesvesti sve oko sebe, cvrsto pripojene slusalice bile su nam neophodne. Nakon esete provere slusalicama. Levitirajuce saksije sa mandagorama sletele su ispred nas. Stavili smo rukavice i trebalo je da izvadimo mandagore. Uhvatio sam je nisko zastablo, nozem opisao krug uz samu ivicu saksije i snazno povukao. Koren je bio nalik na bebu. Bila je blago receno grozna. Biljka je vristala razjapljenih usta i trebalo je da joj u usta ubacim neku sluzavu tecnost i ponovo je vratim u saaksiju. Osecao se strasan miris trulezi a zvuk je, iako smo imali slusalice, dopirao do nasih usiju. Svaka dlaka nea telu mi se najezila. Bilo je grozna. Napokon sam je vratio u zemlju i utabao je. Kada sam se osvrnuo oko sebe video sam desetak ucenika koji su se onesvestili medju kojima je bila i Elizabeta, prilicno nespretna rejveklovka. Ostatak casa smo proveli osvescavajuci ucenike nekim napitkom koji nam je profesorka Spraut dala i slusajuci detaljno opisivanje mandagorine unutrasnjosti sto je bilo jednako odvratno kao i sama mandagora. Vise nikada u zivotu necu probati barene mandagore iako su, moram priznati, prilicno ukusne.Kvidicki mec
Jednog jutra sam prolazeci hodnikom na trecem spratu na oglasnoj tabli video da je prva kvidicka utakmica ove godine zakazana za sledeci dan i to izmedju Rewenclava i Hufflepofa. Bilo je to ono o cemu sam slusao i sto sam cekao mesec dana. Konacno kvidic u skoli. Od tog jutra pa da do termina za kvidic nisam mogao da razmisljam niocemu drugom. Sa prozora moje sobe gledao sam na teren i razmisljao kako ce sve to izgledati. Dosta puta ranije sam gledao kvidicke meceve. Moj otac i ja smo isli na skoro svaku vecu kvidicku utakmicu koja se organizovala, ali ovo je bilo drugacije. Sve te letace sam znao. Pricao sa njima, ziveo sa njima. Uzgred ovo je prvi amaterski mec koji gledam, to je olaksavajuca okolnost sobzirom na to da cu detaljnije mooci da vidim pokrete igraca jer kad god gledam pravu utakmicu sve sto vidim je cuvar i po koji igrac oboren bladzerkom. Na svakih sat vremena gledao sam na sat i racunao jos koliko vremena je ostalo do kvidica. Bio sam opsednut. Nakon iscrpljujuceg dana odbrojavanja dosao je i kvidic. Narcisa, Daniel i ja smo medju prvima stigli na teren. Usli smo u Revenclavski toranj za posmatranje i pomno gledali kako se igraci rastezu i zagrevaju. Ocima sam upijao saki detalj njihovih priprema i dogovaranja. Tada sam se iskljucio iz svih dogadjaja, jedino sto je postojalo bili smo kvidic i ja.Kada sam se odjednom osvrnuo oko sebe video sam da je toranj krcat i da mec pocinje za koji minut. Nisam mogao da verujem kako su svi ti ljudi tako necujno usli. Konacno, mec je poceo. Cetrnaest igraca obe ekipe izleteli su na teren. Svi su se poredjali u isplanirane polozaje i sacekali su madam Buckuris koja je otvorila kutiju sa loptama koje su se istog casa vinule u vazduh. Tragaci su se podigli najvise i poceli svoju dugu i napornu potragu za malom, zlatnom skrivalicom dok su se jurisnici bacili na bladzerke kako bi sto vise igraca suprotne ekipe oborili na zemlju. Sestorica gonica okomili su se na kvafl i tako je utakmica pocela. Bio sam napetiji nego ikada u kvidicu. Ovoga puta, za razliku od svih dosadasnjih utakmica ova me se nekako ticala, bio je to tim moje kuce, mojih skolskih prijatelja. Sve se odigravalo veoma brzo. Puno igraca obe ekipe bilo je ozledjeno bladzerkama, od skrivalice nije bilo ni traga ni glasa. Nas cuvar bio je mnogo bolji od njihovog na poluvremenu utakmice rezultat je bio 70 prema 30 za nas. Bili smo jako srecni. Sve je teklo po planu. Videlo se da smo boljii, jedino stoim je bolje su gonici, cinilo se kao da je kvafl na njihovoj strani i to je bilo prilicno raocaravajuce. U drugom poluvremenu se dosta stvari promenilo, kao da su popili Feliks Felicis. Sve im je islo po planu. Ubrzo je rezultat bio 80 prema 90 za njih. Ali primetio sam kraickom oka da je nas tragac primetio skrivalicu. Pripoio se uz metlu i vijugao levo desno. Bilo je to to. Naravno i tragac suprotne ekipe je primetio skrivalicu i pocela je borba koja mi je privukla svu paznju. Njihov tragac je imao brzu metlu ali je nas bio spretniji i okretniji. Jako su se gurali i prestizali. Iznenada, bladzerka je pogodila tragaca Huffa i nas je ostao jedini u opticaju. Pruzio je ruku i uhvatio je. U tom trenutku se mec zavrsio i mi smo pobedili sa rezultaom 250 prema 120. Pobedili smo. Osetio sam veliku kolicinu energije i skocio sam najjace sto sam mogao. Bio sam veoma srecan, kaoo da sam ja igrao. Sve mi je bilo lepo, zagrlio sam neke ljude oko mene i poceo da zvizdim i navijam. Bilo je to pravo praznjenjenegativne energije. Nakon meca imali smo slavlje u kuli. Skakali smo presrecni sto smo konacno pobedili. Bilo je dosta krem piva, muzike i veselja. Bukvalno sam uzivao.Dorucak u velikoj Sali
Nakon jedva prespavane noci zbog naseg velikog triumfa na terenu sisao sam u veliku salu na dorucak. Nas sto bio je najtisi i najpospaniji u celoj Sali. Na licima svih nas videli su se tragovi zurke. Seo sam za sto i bledo posmatrao sve oko sebe. Bilo je to kao da su se kucni duhovi okupili za stolom. Neki su spavali dok su neki nemo i umorno podlaktljeni na stolu kunjali. Nas muk prekinuo je lepet krila sova koje su oletele kako bi isporucile nove posiljke pisama i novina ucenicima. Ispred mene je pao primerak Dnevnog proroka i jo sjedno pismo. Za pismo se ispostavilo da je od mojih roditeljakoji su mi jednom nedeljno dosadjivali. Svako pismo je bilo isto tako da nisam ni morao da ga citam jer sam tacno znao sta u njemu pise. Remi,Kako ti je u skoli? Kakve su ti ocene? Nadamo se da nisi popustio i da se profesori ne zale na tebe. Kod nas je sve po starom, sem sto nam se macka porodila, sada imamo 5 macica. Molimte nemoj da ti pisma budu tako tratka, zelimo svaki detalj. Turdi se da sa svima ostanes u sto boljim odnosima i sa ucenicima i sa profesorima.S ljubavlju mama i tata. Kupio sam pismo i nagurao ga u dzep dok ka jos niko nije video i otvorio dnevni prorok. I dnevni porok je postao monoton. Svaki put pisu klevete o Dambldoru, Hariju i svim ljudima koji su na strani dobra. Naslovnu stranu idalje je prekrivala slika Sirijusa Bleka koji je pobegao iz askabana jos pre vise od mesec dana. Umorno sam sklupcao dnevni prork i bacio ga sa strane Narcisi koja je jedva cekala da procita sve traceve. Ni dan danas ne znam sta sam tada jeo. Oci su mi bile tako malo otvorene da sam video da je u pitanju hrana ali sta od hrane, ni dan danas ne znam.Neuspeli napitak
Smoreno silazeci u tamnice razmisljao sam o taktici izbegavanja i ne primecivanja Snejpa. Ne znam zasto ali od samog pocetka nisam mogao da ga smislim. Oduvek me je nervirala i sama pomisao na napitke. Nikada mi nije bilo jasno cemu sva ta preciznost. Dve ipo kapi, tri okreta varjacom, cista glupost. Tog casa je trebalo da napravimo napitak za ubrzani rast biljaka. Otvorio sam stranu u knjizi sa tim napitkom i poceo. Trebalo je ubaciti tri muve i pet istocnoamerickih larvi. Muve sam i kako tako ubacio, ali larve su bile sluzave i odvratne. Zaista mi je bilo gadno da ih dotaknem tako da sam resio da se posluzim levitacijom. U trenutku kada sam isukao stapic i poceo da mrmljam kletvu, Snejp mi je prisao i glasno se nakasljao dajuci mi do znanja da na napitcima nema magije. Videvsi da je odmarsirao dalje i da nemam nacina da upotrebim magiju resio dam da navrnem teglu sa larvama dok njih pet ne ispadnu. Polako sam je naginjao i brojao. Ispala je jedna, zatim druga a onda je pola larvi iz tegle ispalo. Nisam imao pojma koliko ih je ali, posto sam ocenio da se nista bitno nije promenilo zakljucio sam da ih ima dovoljno. Uzeo sam epruvetu hlorovifa i kanuo na napitak. Napitak je odjednompocrveneo, zgrudvao se i poceo da narasta. Uplasenim glasom pozvao sam Snejpa koji mi je lagano prisao. Kada je stigao napitak je ves prekrivao ceo sto. Pogledao me je pogledom koji mi je przio kozu, gotovo da sam mogao da osetim negativnost koja mi pece lice kontrolisana njegovim hladnim i ostrim pogledom. Ubrzanim hodom prisao je svom stolu i uzeo neko kitnjasto pero. Stao je ispred mene i pero gurnuo u kotao. Tada se tecnost smirila a napitak pokupio TERGO cini. Ponovo me je pogledao i zatim pun sebe oduzeo pet poena Revu. Bilo je tako oigledno da favorizuje Slit. Svaki put kada bai bilo ko iz ostale tri kuce zabrljao on bi skinuo poene, dok bi i za najmanji uspeh Slita njima dodao po dvadeset poene. Jedva sam docekao kraj cassa. Na samom kraju Snejp je ravnodusnim glasom, kakavsam on zna da proizvede, rekao da sipamo u epriuvete uzorke napitka i da mu donesemo kako bi on proverio njihovu funkcionalnost. Pogledao je u mene i rekao da u nekim slucajevima mozemo i da sastruzemo napitak i da mo donesemo kameni primerak. Strasno je to koliko je taj covek jadan. Konacno je cas prosao a ja se brzinom svetlosti uputio ka izlazu. Od trenutka kada sam ja izleteo pa do sledeceg ucenika sigurno je proslo nekih dva minuta.
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Odlično je, ima radnje, ali nemaš dijaloge. To je velika zamerka :)
Autor Lily Evans — 06 Sep 2009, 13:17
pa ja sam nekako i planirao da pisem bez dijalogavise kao naraciju.......... ali bice ih i ima ih pomalo! u svakom slucaju hvala! potrudicu se da ispostujem ui usvojim sve zamerke! :)
Autor mesecko — 06 Sep 2009, 13:24